Немања Ђукић: Онтологија културног насљеђа

Стање ствари

ЖРТВА, ПАМЋЕЊЕ, БЛИЗИНА И СВИЈЕТ КАО ОСНОВНИ ФЕНОМЕНИ ОНТОЛОГИЈЕ ИДЕНТИТЕТА

1.

nemanja-djukic-240Повод необичног ословљавања ове теме крајње је једноставан. Наиме, ширењем властите концепције самобитности у глобални идентитетски простор, Запад је успоставио глобалну идеолошку контролу.[1] Намећући појмове у којима разумијевамо стварност и овладавајући нашим начином мишљења и нашим приступом стварности – Запад је постао господар дискурса, осуђујући друге на шапат, крик и јецање.[2] Отуда је и идентитет других као мјеродавно важење њиховог самоискуства у онтолошком смислу доведен у питање. Јер како из десувереног метадискурзивног простора традиције, простора ослобођеног темељне националне идеје, обезбједити суверенитет политичком простору као простору нормативног важења националне идеје? Никако. Управо стога, кроз интерпретацију у наслову назначених појмова а руковођени темељном идејом (да борба за националне интересе почиње борбом за дискурзивни простор, наставља се борбом за политички простор а завршава борбом за географски простор), у тексту који слиједи покушаћемо да изложимо онтологију православне културне баштине и да на…

View original post 2.710 more words

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s